Zdrava hrana

U komadu Zdrava hrana, prati se neobičan odnos operske pevačice Aske i seoskog momka Vuka koji u grad donosi zeleniš, povrće i druge poljoprivredne proizvode. Oni su apsolutni antipodi, osobe koje se gotovo nikad ne susretnu i upoznaju, osim u nekoj velikoj filmskoj i pozorišnoj priči. Ovo je priča o spajanju nespojivog, o promeni stava i činjenici da umetnost pobeđuje prostotu i primitivizam, a jednostavnost i ljudskost, s druge strane, razgolićuje malograđanštinu i razara egoizam umetnika.

Ideja je da se jednim pitkim komadom, odnosno, predstavom postavljenom u bulevarskom, gradskom teatru, pokuša da približi operska umetnost publici svih uzrasta i slojeva. Da se određena operska dela velike vrednosti, koja običan svet gotovo nikada ne čuje ili izbegava da čuje, uvedu u život publike koja je navikla na laka štiva i popularnu muziku koja nema nikakav kvalitet; da pozorište bude tačka spajanja nazigled nespojivog i da se, kroz jedan svojevrsni sociološko-kulturni eksperiment, publika navede da sluša, traži i pronalazi dela velike i trajne vrednosti, klasičnu muziku, operu i sve ono što inače, u životu, nema priliku da čuje na televiziji ili u pozorištu. U tom smislu, imena glavnih likova se namerno uzeta iz čuvene priče o Aski i vuku, u kojoj umetnost savlada sirovu snagu i ubilački instinkt.

U našoj priči, koja je melodramskog karaktera i koja je, u stvari, punokrvna ljubavna priča, dva sveta koja se inače nikada ne sretnu – ipak sretnu i tu svako doživi promene; opera dobije ljudski oblik, miris običnog, popularnog, našeg i tako stekne simpatije običnog, jednostavnog čoveka, dok naša operska diva konačno siđe sa svojih visina i shvati da joj je bila potrebna ljudska toplina, običnost, jednostavnost, koja ne stanuje samo u velikoj i dubokoj umetnosti. Ne praveći kompromise, ova dva pola, dva stava prema životu, stope se u jedno – u konačnu pobedu umetnosti.

Nikola Pejaković,
B. Luka, februar 2021.